Naslov bloga: bez naslova

**Treba čovek da gladuje jedno vreme u životu
da bi naučio da poštuje hranu.
Treba čovek da ne otvara prozore na nekoliko nedelja
da bi naučio da poštuje vazduh koji udiše.
Treba čovek bar malo da živi sa povezom na očima
da bi naučio da poštuje ono što vidi.
Treba čovek da živi sa tamponima u ušima jedno vreme
da bi naučio da poštuje ono što čuje.
Treba čovek bar jednom da se stvarno razboli
da bi naučio da poštuje zdravlje koje ima.
Treba čovek da veže ruke, ili noge, na nekoliko dana
da vidi kako je invalidima koji moraju tako doživotno.
Treba čovek da radi, bar jednom, ono što nikada ne bi radio
da vidi kako je onima koji moraju tako svakodnevno.
Treba čovek da dodirne dno, bar jednom, do kraja
da bi video kako su privlačne staze kojima hoda.
Jedino što ne treba to je da nikada nikoga izgubi
sve može da se vrati, popravi i uradi.
Samo ne može da se vrati neko ko je zauvek otišao,
samo ne može da se vrati izgubljeni život
i zato, čovek, treba stvarno da živi dok je živ
svestan svih darova koji ga okružuju
i svega onoga što vidi oko sebe
i nosi u sebi, a da toga nije ni svestan.**

Komentari korisnika:    

Dodajte vaš komentar